ponedeljak, februar 18, 2019

Isposnica Svetog Save 

Rad na rekonstrukciji objekta u jednom od najzanimljivijih pećinsko-manastirskih kompleksa na kamenim liticama između Radočela i Čemerna gde je Sveti Sava je sazidao dve isposnice veoma je težak posao. "Za prenos materijala, skele i svih ugradnih elemenata korišćeni su konji, a jako je teško pripremati sve na licu mesta pošto su svi elementi konstrukcije ugrađivani ovde na licu mesta", rekao je za Radio televiziju Srbije rukovodilac gradilišta Stefan Milosavljević.

Foto: portal StudenicaInfo

Rekonstrukcija Savine isposnice nad provalijom dubokom oko 1.000 metara planirana je demontaža dotrajale konstrukcije, sanacija nosećih kamenih stubova, kao i izrada novog prilaznog mosta i glavnog drvenog objekta, navodi se u rubrici objavljenoj na programu RTS-a. Majstori rade neprekidno kako bi posao završili što pre i što kvalitetnije, a novinar RTS-a Milanko Danilović ističe da je od vremena Nemanjića Gornja isposnica je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga. Međutim, zahvaljujući Svetom Savi, njenom graditelju, bila je i prvi centar srpske književnosti. U njoj je Sava, po predanju, napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona. "Godine 1619. u isposnici je bila pisarska škola. Monah Averkije, obrazovani hilandarski monah, prepisao je Studenički tipik zajedno sa Žitijem Svetog Simeona koje je pisao Sveti Sava", rekao je arhimandrit Tihon Rakićevoć, starešina Manastira Studenice.

PrintScreen RTS- link